Elektrolučno zavarivanje
Elektrolučno zavarivanje koristi električni luk kao izvor toplote za spajanje metala. Najčešći oblik je ručno elektrolučno zavarivanje obloženom elektrodom, ali postoje i druge metode kao što su zavarivanje ugljenom elektrodom i TIG zavarivanje1.
Autogeno zavarivanje
Autogeno zavarivanje, poznato i kao plinsko zavarivanje, koristi plamen koji se dobija sagorevanjem plina (obično acetilena) u prisustvu kiseonika. Ova metoda je pogodna za zavarivanje tankih materijala i često se koristi za popravke i radove na terenu2.
MIG/MAG zavarivanje
MIG (Metal Inert Gas) i MAG (Metal Active Gas) zavarivanje su postupci elektrolučnog zavarivanja taljivom žicom u zaštiti inertnog (argon) ili aktivnog plina (ugljen-dioksid). Ovi postupci su pogodni za zavarivanje različitih materijala i debljina, a često se koriste u industriji zbog svoje efikasnosti3.
TIG zavarivanje
TIG (Tungsten Inert Gas) zavarivanje koristi netaljivu volframovu elektrodu i inertni plin (obično argon) za zaštitu zavara. Ova metoda omogućava visoko kvalitetne zavare i često se koristi za zavarivanje nehrđajućih čelika i lakih metala kao što su aluminijum i titan4.
Materijali
Gus (liveno gvožđe): Zavarivanje gvožđa zahteva posebne tehnike i materijale, često se koristi elektrolučno zavarivanje.
Čelik: Pogodan za sve navedene postupke zavarivanja.
Aluminijum: Najčešće se zavaruje MIG, MAG i TIG postupcima.
Prohrom (nehrđajući čelik): Najbolje rezultate daje TIG zavarivanje.